Два брата (мало друкчије) 0001    Коња кује Маркић Сењанине, 0002    А проклиње стару своју мајку: 0003    „О проклета стара мајко моја, 0004    Што ми н’јеси брата породила, 0005    Оли брата, олити сестрицу? 0006    Да си мени брата породила, 0007    Брате би ми коња придржао, 0008    Тако бих га лако потковао; 0009    Да си мени сестру породила, 0010    Сестра би ми чавле додавала, 0011    Мојега бих потково ђогина.“ 0012    Ал Маркићу мајка проговара: 0013    „О Маркићу, моје д’јете драго! 0014    Ти не куни стару мајку твоју, 0015    Ја сам теби брата породила 0016    По имену Ника Сењанина; 0017    Теби било дв’је године дана, 0018    А Николи шеснаест година. 0019    Породих ти двије сестре миле, 0020    Обе су ми једном преминуле, 0021    А твој брате Сењанине Нико, 0022    Он ти пође у хајдуковање 0023    У Ивању високу планину, 0024    С њим одведе до тридесет друга. 0025    Ево теби шеснаест година, 0026    Откад сам те синко, породила, 0027    Три пут Нико двору долазио.“ 0028    Када Маркић мајку разумио, 0029    Овако јој ријеч проговара: 0030    „Скухај мени лаку брашеницу, 0031    Ја ћу поћи потражит Николу. 0032    Ако бих га јунак наодио, 0033    Ја ћу остат с његовом дружином, 0034    Николу ћу двору опремити.“ 0035    Када га је разумјела мајка, 0036    Скуха њему лаку брашеницу, 0037    Стави му је стара у торбицу. 0038    А да видиш Маракић-Сењанина, 0039    Гдје препаше свијетло оружје, 0040    А узјаше б’јесна коња свога! 0041    Оде јунак из Сења б’јелога, 0042    Оде јунак брдим и долинам. 0043    Кудгод иђе, на Ивању сиђе, 0044    На Ивању покрај воде ладне, 0045    Па разјаше врана коња свога, 0046    Пушти коња крајем воде ладне, 0047    Да му пасе траву дјетелину. 0048    А он сједе под јелу зелену, 0049    Па прегриза лаке брашенице, 0050    А препија студене водице. 0051    Ту Маркићу лоша срећа била, 0052    Тешки га је ајдук угледао 0053    Из Ивање, високе планине, 0054    Па је ајдук друштво дозивао 0055    И овако њима говорио: 0056    „Браћо моја, тридесет ајдука! 0057    Ено доље на води студеној, 0058    Ено доље голема јунака, 0059    У њега је свијетло оружје 0060    И он има врана коња свога. 0061    Полетите десет, дванаест друга, 0062    Отмите му коња и оружје, 0063    Ни русе му не штедите главе.“ 0064    Када га је друштво разумјело, 0065    Све му друштво од послуха било. 0066    Полећеше десет, дванест друга 0067    И спадоше близу воде ладне, 0068    Па се крију крајем воде ладне, 0069    Да увате Маркић-Сењанина. 0070    Није лако к њему преступити 0071    Ни Маркића жива уватити. 0072    Чини им се велика грехота 0073    Погубити на води јунака, 0074    Нег се они натраг поврнуше, 0075    Арамбаши своме бесједише: 0076    „Арамбашо, наша поглавице! 0077    Није лако к њему преступити, 0078    А и њега жива уватити. 0079    Грехота је њега погубити, 0080    Сва је твоја слика и прилика, 0081    Стопрва му проницају брци, 0082    А црни су ко и у тебе су, 0083    Црне очи ко и у тебе су, 0084    Црни перчин ко и у тебе је; 0085    Грехота је њега побугити, 0086    Сва је твоја слика и прилика.“ 0087    Кадар ихје ајдук разумио, 0088    Тешко се је био расрдио. 0089    Зубим шкрипну, а брцима мигну, 0090    Па повикне, што му грло дава: 0091    „О ајдуци, да вас Бог убије! 0092    Плашите се једнога јунака, 0093    Да би мени до невоље било, 0094    Како бих се у вас поуздао? 0095    Ви спаните на оду студену, 0096    Погубите онога јунака, 0097    Донес’те ми његово оружје, 0098    Довед’те ми његова ђогина.“ 0099    Када ли га друштво разумјело, 0100    Арамбаше свог се поплашило, 0101    Па спадоше на воду студену, 0102    Околише Маркић-Сењанина. 0103    Ал их Маркић био оћутио, 0104    У водици угледа ајдуке, 0105    Па се скочи на ноге лагане 0106    И потегне свога јатагана, 0107    Око воде рашћера ајдуке. 0108    Све то гледа млади арамбаша 0109    Из Ивање, високе планине, 0110    Штоно јунак на водици ради, 0111    Па да видиш младог арамбаше, 0112    Гдје на ноге натуче опанке, 0113    А препаше свијетло оружје 0114    И полети до воде студене. 0115    Стаде ајдук за студену ст’јену, 0116    Преко ст’јене пушку наслонио, 0117    Пред образ је био преслонио, 0118    На чардаку гвожђе растворио, 0119    На Маркићу лишањ направио. 0120    Пукне пушка, остала му пуста! 0121    Ал погоди Маркић-Сењанина, 0122    Више паса, да не пушти гласа, 0123    Паде момче на главу у траву. 0124    Кад Маркића рана допанула, 0125    За рану се руком уватио 0126    И у себи снагу прекупио, 0127    Па још један Маркић проговара 0128    И повикне, што му грло дава: 0129    „Удри добро, од горе ајдуче! 0130    Удри добро, родила те мајка. 0131    И ја имам у овој планини 0132    И ја имам брата рођенога, 0133    По имену Ника Сењанина, 0134    Да би Бог до и срећа од Бога, 0135    Да би мене брате осветио!“ 0136    Кад то чује големи ајдуче, 0137    Да је њему свој брате милосни, 0138    Баци пушку о тврду долину, 0139    Па полети покрај воде ладне, 0140    Пак је к брату своме допаднуо, 0141    Па ми брата грли и целива 0142    И овако њему проговара: 0143    „О Маркићу, љута рано моја! 0144    Је ли теби рана од умрћа, 0145    Оли ти је рана од видања? 0146    Ако ти је рана од видања, 0147    Продат хоћу свијетло оружје, 0148    Испод себе б’јесна коња мога, 0149    Ја ћу теби рану извидати.“ 0150    Ал му брате једва проговара: 0151    „О Никола, брате од матере! 0152    Не мучи се, не видај ми ране, 0153    Јер ти јунак пребољети не ћу; 0154    Већ ти ајде б’јелу двору нашем 0155    И сарани нашу стару мајку; 0156    И ти реци нашој милој мајци, 0157    Да сам осто ја на мјесто твоје 0158    У Ивањи, високој планини, 0159    Са тридесет твојијех ајдука, 0160    Да сам тебе двору опремио.“ 0161    Још би јунак тио бесједити, 0162    Једном рече: „Остај с Богом, брате!“ 0163    Другом рече: „Поздрави ми мајку!“ 0164    Трећом рече: „Прими, Боже, душу!“ 0165    Изустио, душицу пуштио 0166    На десници брата рођенога. 0167    А да видиш Ника Сењанина! 0168    Кад видио, што је урадио, 0169    И када се ајдук размислио, 0170    Да погуби брата рођенога, 0171    Иза паса пушку потегнуо, 0172    Испали је у срце јунашко, 0173    Мртав паде више брата свога. 0174    Мили Боже, на свему ти хвала! 0175    Све гледају тридесет ајдука, 0176    Штоно раде два брата рођена. 0177    Ма ајдуци за Бога хајаше, 0178    Потегоше своје јатагане, 0179    Усјекоше дрва буковога, 0180    Направише до двоје носила, 0181    На носила браћу поставише, 0182    Одн’јеше их Сењу на Крајину, 0183    Дон’јеше их пред бијелу кулу. 0184    Своја их је мајка угледала, 0185    До дјеце је своје долазила, 0186    Па но дјецу грли и целива, 0187    Па закука иза свега гласа: 0188    „У Богу вам, до два сина моја! 0189    Оба сам вас на пут опремила. 0190    Ђавољега причекала н’јесам.“ 0191    Колико се стара ражалила, 0192    Од туге јој живо срце пуче. 0193    Мртва дјеци на крилашце пане. 0194    Кад видјели то браћа Сењани, 0195    Тешку жалост они учинише, 0196    Добавише оце калуђере, 0197    Укопаше све троје заједно, 0198    Да не жали један на другога.